Explore the vast range of titles available.

Докторска дисертација ,,Хеуристика Речника технологије и југословенска криза 1979–1982. у контексту успона постмодерне културе” обухвата петогодишње мултидисциплинарно истраживање историјске и тренутне мултикултуралне рецепције Речника технологијеу контексту његовог хеуристичког потенцијала.Речник технологије објављен је 1981. као посебан тематски број часописа Видици. али је већ наредне године политички инкриминисан због идеолошког читања његове кодиране херменеутике технологије. Ово истраживање суочава нас са проблемом схватања интелектуалног склопа и разумевања духа времена у коме се Речник технологије појављује. Временски оквир у том смислу обухвата тренутак у коме је објављен, до сада врло оскудно истражен ужи период југословенске кризе (1979–1982), прве одзиве на садржину Речника,као и питање његовог антиципаторског потенцијала.Идеолошка осуда Речника технологијеје била толико јака да се протегла и на период после окончања изградње социјализма тако да је провео тридесет и три године у забораву све до 2014. када је организован први научни скуп посвећен дијахронијском сагледавању овог списа што га је поставило у жижу обновљеног теоријског и академског интересовања.Српска хуманистичка мисао о технологији обликовала се још у делу Доситеја Обрадовића, али се та традиција у време друге Југославије скоро потпуно потискује. Зборник Технологија објављен 1980. као теоријска припрема Речника технологије представља обнову овог тока и први зборник филозофије технологије у српској култури.Речник технологијеу томе има битно место јер мисли о технологији даје посебне теоријске и практичне одлике које се не могу наћи у списима тог времена. Он је исписан руком и илуминисан што одступа од продукције не само тог времена и парадоксално следи српски премодерни стваралачки канон бавећи се модерном мисли о технологији.Своје тумачење технолошке цивилизације Речник технологиједаје кроз хипертекстуалну структуру сто шездесет и две речничке одреднице и разумевање преко сто педесет аутора које наводи. Он даје самосвојну антрополошку перспективу да се есхатологија технологије у неким својим тачкама не разликује од теолошких образаца који у много чему понављају своје премодерне изворе.